Блажевић Омер и Будимски везир (Фоча) 0001    Шта пуцају на граду топови, 0002    На Будиму граду бијеломе, 0003    Ал је шенлук, ал весеље тешко? 0004    Шенлук чини будимски везире, 0005    Јер је нови везир долазио. 0006    Топовима шенлук учинио, 0007    Те цареви пуцају топови; 0008    Долазе му аге Будимљани, 0009    Долазе му млади Канижани, 0010    А везијер Канижане пита: 0011    »А гдје ви је Блажевић Омере, 0012    А гдје ви је Куртагићу Нуко?« – 0013    »Отишли су у гору планину, 0014    И отишли, а чету одвели; 0015    А бир нама из планине дођу, 0016    Теби ће се, паши, приказати, 0017    Иџра ће ти диван учинити.« 0018    Диван чини три бијела дана, 0019    И четири ноћи страховите. 0020    А кад јутро освану четврто, 0021    Док ево ти пољем коњаника. 0022    Везијер их сејир учинио; 0023    Први јесте на коњу вранину, 0024    А за њиме други на дорину, 0025    Носи зелен бајрак у рукама. 0026    За њим трећи иде на чилашу, 0027    А са њиме тридес’т четир друга; - 0028    За овима једна серхатлија 0029    На зекану коњу од мејдана. 0030    Дертан му се зекан помамио. 0031    А везијер Канижане пита: 0032    »ко је оно први на вранину, 0033    Ко је други за њим на дорину, 0034    Ко је за њим трећи на чилашу, 0035    Каква ли је оно серхатлија, 0036    Штоно мами претила зекана?« 0037    А веле му млади Канижани: 0038    »Оно ти је на вранину Нуко, 0039    А са њиме Ибро на дорину; 0040    Бајрактара бајрак поклопио, 0041    А Шабана кита од бајрака. 0042    Њихови су оно Канижани, 0043    А оно је Омер на зекану.« 0044    Кад су кули и авлији били, 0045    Расједоше коње витезове, 0046    Преобукли момци чамашире, 0047    И попише кахву из финџана. 0048    Док ево ти пашина каваза: 0049    »Блажевићу, везијер те тражи.« – 0050    »Добра није, док му везир тражи.« 0051    Па скочише на ноге од тала, 0052    А ето их пашину дивану. 0053    Кад на кулу, гдје везир сједаше, 0054    Везијеру турски селам дају. 0055    Полетјеше руци и кољену, 0056    Обадв’је му пољубише руке, 0057    Измакли се крока неколика, 0058    А стадоше дворити везира. 0059    А везијер Канижане пита: 0060    »О Омере, буљук-башо царска, 0061    Гдје си био, куда си ходио, 0062    Какав си ми пешћеп доносио? 0063    Ја л’ донио осјечену главу, 0064    Ја л’ довео савезана жива, 0065    Ја л’ довео бијелу дјевојку, 0066    Да дарујеш мене везијера?« – 0067    »Нијесмо се пашо научили, 0068    Кад нам нови везијери дођу, 0069    Доносити осјечене главе, 0070    Ни доводит Влахе савезане, 0071    Ни доводит бијеле дјевојке; 0072    Већ везири наске научили 0073    Потурати коње нејахане, 0074    Припасиват на гајтану ћорде, 0075    Заидијеват двије пушке мале, 0076    Облачити токе с канатима 0077    А на главу крила с челенкама, 0078    Давати нам из њедара пара, 0079    Томе су нас паше научиле.« – 0080    »Блажевићу, буљук-башо царска, 0081    Јеси л’ скоро био у Котару, 0082    Уходио по Котару куле, 0083    Танку кулу Борцулић-сердара, 0084    А видио златокосу Ружу? 0085    Мор л’ му се поробити кула, 0086    Море л’ му се извести дјевојка? – 0087    »Не море се, пашо, поробити, 0088    Није ласно до Котара сићи; 0089    Око града и племен-Котара, 0090    Везијере, ситне карауле, 0091    А ко оде, не веле му доћи, 0092    Ни, везире, изнијети главе.« – 0093    »Буљук-баше, осјећ ћу вам главе, 0094    Ја ми брже цуру избављајте.« 0095    Ја шта рече Куртагића Нуко: 0096    »Везијере, наша мила мајко, 0097    Има много муштерија Ружа; 0098    Из Будима дван’ест бајрактара, 0099    Из Каниже двадес’т и четири. 0100    Да се море поробити кула 0101    И заробит златокоса Ружа, 0102    Давно би је поробили Турци. 0103    Видиш мога Блажевић-Омера, 0104    Да се Омер море подбасити, 0105    Росандино лице обљубити, 0106    Волио б’ јој обљубити лице, 0107    Вет, везире, све наше Пољице; 0108    Ал му, пашо, фајде не имаде!« – 0109    »Испадајте на двор, буљук-баше, 0110    Обје ћу вам одсијећи главе!« 0111    Па истјера обје буљук-баше, 0112    Оба момци момка прихватише, 0113    На уморне коње узјахаше, 0114    Отискоше коње путујући, 0115    У Огорје виш Котара равна. 0116    Расједоше, те се напојише, 0117    Па дебеле коње узхјахаше. 0118    Кад су пољем до Котара били, 0119    Ударише граду на капију. 0120    На капији капиџија Мато, 0121    Око њега четрест нобечија: 0122    »Крају моје станте нобечије, 0123    Ето побра, Блажевић-Омера, 0124    Добро ће на с Турчин даровати.« 0125    Крају младе стале нобечије, 0126    Он им триста маџарија баци, 0127    Па пројаха коња до мејхане, 0128    До мејхане посестриме Маре. 0129    А добро га дочека дјевојка, 0130    Намири му коње витезове, 0131    Одмах Омер за дјевојку пита, 0132    А вели му лијепа дјевојка: 0133    »Ох Омере, Богом побратиме, 0134    Добро ти си јутрос уранио, 0135    На боље си мјесто погодио. 0136    Јучер Макар до Макарја дође, 0137    Те запроси сестру Борцулину, 0138    Даде му је Борцулић-сердаре; 0139    Па га јутрос диже у Макарје, 0140    И одоше, остаде дјевојка, 0141    Хоће бити за недјељу дана, 0142    Море му се поробити кула 0143    И у кули златнокоса Ружа.« 0144    Акшам паде, на ноге скочио, 0145    А пред њиме крчмарица млада. 0146    Док падоше Борцулића кули, 0147    Кад авлинска притворена врата. 0148    Обијаше, обит не могаше, 0149    Отвораше, отворит не могу. 0150    »Сад што ћемо моја посестримо?« – 0151    »Ох Омере, добро, ако Бог да. 0152    Де, Омере, скеле направите, 0153    Де, Омере, један на другога, 0154    Док најгорњи на авлију преже, 0155    Савит ноге, скочит у авлију, 0156    Ето ће нам отворити врата.« 0157    Канижани скеле направише, 0158    Док најгорњи на авлију пређе, 0159    Сави ноге, у авлију сину, 0160    Бијела им отворио врата. 0161    Удри Омер око танке куле, 0162    Мердевине на пенџер турио. 0163    Кад се испе на кулу бијелу, 0164    Ал дјевојка у одаји сама, 0165    Код ње горе четири чирака, 0166    Под њом шиљте од четири педља, 0167    А на њему златнокоса Ружа, 0168    До паса је у њег замакнула, 0169    А низ шиљте ноге оточила, 0170    Баш ко патка на дубоку виру. 0171    Преко крила ђердеф од мерџана, 0172    А вез везе, цура попијева: 0173    »Хеј драгане, Макар-капетане, 0174    Што те ноћас нема до Котара, 0175    Да зборимо и егленишемо, 0176    Да ћосамо и ашикујемо, 0177    Чудан ти би вакат ухватио, 0178    Мога брата нема Борцулаћа.« 0179    Јавља јој се Блажевић Омере: 0180    »Ево Макар, хајд отвори врата!« 0181    Она скочи, да отвори врата, 0182    А док момке видје Канижане, 0183    Бир их видје, бирдем бесједила: 0184    »Ви нијесте Макаровци момци, 0185    Вет бих рекла, млади Канижани. 0186    Излазите из моје одаје, 0187    Ак’ братине припалим топове, 0188    Ниједан се кутарисат не ће.« 0189    Омер јој се ни тајати не ће, 0190    Већ се каже: »Баш смо Канижани, 0191    Па смо сишли са тебе дјевојко; 0192    Вет хајдемо на нашу Крајину.« – 0193    »Не, Омере, нигда за вијека, 0194    Рђава је вјера у Турака. 0195    Турчин сиђе у племен-Котаре, 0196    Па загледај лијепу дјевојку, 0197    Превари је, узме је на крило, 0198    Док је љуби, све јој вјеру даје, 0199    Да је дати не ће за другога. 0200    Превари је, изведи дјевојку, 0201    Па ја паши подај, ја везиру, 0202    Јали подај царском Стамболији; 0203    Таква ти је вјера у Турака.« – 0204    »А ево ти божје вјера, Ружо, 0205    Ни те паши дадем, ни везиру, 0206    Извешћу те, узећу те за се.« – 0207    »Је л’ истина, жалосна ти мајка?« – 0208    »Јест, дјевојко, тврђа од камена.« 0209    Она онда отворила врата, 0210    Пред њег цура на авлију сину. 0211    Ухвати је за бијелу руку, 0212    Па јој сломи седмере халхале, 0213    Па побјеже до пјане мејхане. 0214    Из мејхане отле путујући, 0215    Куд годи иде, у Канижу сиђе, 0216    У Канижу кули и авлији. 0217    Док ево ти четири делије: 0218    »Блажевићу, везијер те тражи, 0219    Да доведеш златнокосу Ружу.« 0220    Цура писну: »Не дај ме, Омере, 0221    Ја ћу себи кидисати млада, 0222    Ја ли себи, ја теби Омере.« 0223    А он рече: »Не боје се дјевојко!« 0224    Мало вр’јеме у томе не било, 0225    Док ево ти седам пашалија: 0226    »Блажевићу, тебе везир тражи, 0227    Да му водиш на руку дјевојку.« 0228    Цура писну: »Не дај Блажевићу!« 0229    А он рече: »Не дам те дјевојко!« 0230    Док ево ти дванаест каваза: 0231    »Блажевићу, везијер те тражи.« 0232    Он скочио на ноге од тала, 0233    Па ето га паши и дивану. 0234    Кад везиру на диван изиђе, 0235    Селам даде, а код врата стаде. 0236    »Кам’ дјевојка, Блажевић Омере?« – 0237    »Ено ми је, пашо у одаји, 0238    Бога ми је нига видјет не ћеш, 0239    А деила, да ћеш пољубити.« – 0240    » Блажевићу, размину те глава, 0241    Јазук ти је умријети младу, 0242    Остаде ти златнокоса сама.« – 0243    »Нек се с мојом разговара мајком.« – 0244    Док упаде Куртагићу Нуко: 0245    » Блажевићу, побјеже дјевојка, 0246    Одјаха ти претила зекана, 0247    Однесе ти сабљу зулфикара.« 0248    Не би момку таке ни оваке, 0249    Вет окрену пријекијем путем, 0250    Прије цуре у Горије сиде. 0251    Он западе за зелену јелу, 0252    Док ево ти лијепе дјевојке 0253    На зекану, коњу Омерову. 0254    А бир видје, на ноге скочио, 0255    Ухвати га за оба дизгина: 0256    »Пуштај коња, одсјекох ти главу!« – 0257    »Не ћу, Ружо, одсијеци руке!« 0258    А сабљом га удари дјевојка, 0259    Три литре му одсијече меса: 0260    »Пуштај коња, одсјекох ти главу.« – 0261    »Одсијеци обадвије руке!« 0262    Па га сабљом удри дјевојка, 0263    Три му литре одсијече меса: 0264    »Пуштај коња, одсијекох ти главу!« - 0265    »Одсијеци обадвије руке!« 0266    Те га сабљом удари дјевојка, 0267    Све с’ из момка виде џигерице. 0268    Крв га зали до црнијех тала, 0269    Момак паде пред коња зекана, 0270    Дура добра расједе хајвана. 0271    Рабум Боже, чуда великога, 0272    Не Омера, не коња зекана, 0273    Свој Канижи обломљена крила! – 0274    Кад заплака лијепа дјевојка, 0275    А двије се сплакаше планине. 0276    Узе момка на бијеле руке, 0277    Однесе га за зелену јелу. 0278    Нема чиме покрит Блажеивћа, 0279    Она скиде стамболску чактију, 0280    Јефтина јој, триста маџарија – 0281    Узе коња, оде путујући, 0282    Оста јадан Омер болујући. 0283    Она гором посестриме виче: 0284    »Прихват’те ми тога рањеника.« 0285    Око њег су устануле виле, 0286    Оне беру смиље и босиље, 0287    Прихватише лијечит Омера – 0288    За недјељу извидаше дана. 0289    Кад девето јутро освануло, 0290    Уранио, на ноге скочио, 0291    Па отале оде путујући. 0292    А кад момак у Котаре сиђе, 0293    У Котарим’ чудо опазио, 0294    Гдје се зекан по ливади мами. 0295    Трга парип узду и јуларе, 0296    А хвата га беглук-регимента. 0297    Он кроз свијет на капију прође, 0298    На капији Борцулића нађе: 0299    »Борцулићу, наша круно златна, 0300    Чиј’ се зекан по ливади вода?« – 0301    »Оно зекан Блажевић-Омера, 0302    Па ми пошо сејизим’ на воду; 0303    Сломи ми четири сејиза, 0304    Уграбио граду на капију. 0305    Ко би мени коња ухватио, 0306    Дао бих му пет стотин’ дуката. 0307    Он се врати пољем до зекана: 0308    »Стан, зекане, добро Омерово! 0309    Кад се схрза, два га клала вука!« 0310    Полетје му, ухвати га Омер, 0311    Одведе га граду, Борцулићу, 0312    Он му даде пет стотин’ дуката: 0313    »Би л’ с’ у мене погодио, синко, 0314    Да ми сејиз будеш уз зекана?« – 0315    »А бих, круно, оба ми свијета!« 0316    Одведе му коња на авлију, 0317    Коња вода, с њим се разговара, 0318    Опази га златнокоса Ружа: 0319    »Блажевићу, жалосна ти мајка, 0320    Зар си ране преболио грдне? 0321    Мало јада и твојијех рана, 0322    Већ си дошо, да изгубиш главу; 0323    Види, гдје те разминула галва!« – 0324    »Ако умрем са тебе дјевојко, 0325    Ако умрем, ја л’ допанем рана, 0326    Ја л’ тамнице, куће неопране, 0327    Ти ’ш дјевојко допасти белаја, 0328    Немаш у ког искати халала. 0329    Кад узидеш низ све седам краља, 0330    За тобом ће Омер пристајати.« 0331    А дјевојка њему говорила: 0332    »Јел’ ти вјера, ко је прије била?« – 0333    »Јест, дјевојко, тврђа од камена.« – 0334    »Ти ћеш ноћас конак учинити, 0335    У јутру ћеш рано уранити, 0336    Хоће кита и сватови доћи. 0337    Ти ћеш моје свате дочекати, 0338    Прекосутра од Макарја поћи, - 0339    Ја се брату замолити своме, 0340    Да ми изун даде и зекана, 0341    Да ми тебе до Макарја даде. 0342    Кад будемо до Макарја града, 0343    Акшам падне на земљицу црну, 0344    Молићу се нашем Борцулићу, 0345    Да ми вратим’ будеш на нобету. 0346    Кад ми сердар у ђердек униђе, 0347    Златну ће ми чашу наздравити: 0348    »»Да си, моја, здраво госпојице, 0349    И у моје и у твоје здравље, 0350    Не у здравље Блажевић-Омера, 0351    Што је тебе мени опремио, 0352    Обљубљену и омиловану, 0353    Обгрљену и опогањену!«« 0354    А кад мени така чаша дође, 0355    Ја ћу њему наздравит, Омере: 0356    »»Ни у моје ни у твоје здравље, 0357    Већ у здравље оног серхатлије, 0358    Што нам врата од нобета чува.«« 0359    Он ће мени сеил ударити, 0360    Ти упани, осјеци му главу, 0361    Па бјежимо у турску Крајину, 0362    И тако ћеш мене избавити.« 0363    Туј ноћио, добро уранио. 0364    Кад свануло, свате дочекао, 0365    Намирио свате по јафтама. 0366    Док ево ти тридесет пјешаца, 0367    А пред њима Куртагића Нука, 0368    Окрену их до Јовова хана, 0369    Па му триста дава маџарија: 0370    »Што изједеш и попијеш Нуко, 0371    Плати, брате, немој остат дужан.« 0372    Туј ноћише, добро уранише, 0373    Отале се свати подигоше, 0374    У зелено поље ударише; 0375    Тада сестра устави кочије, 0376    Брату своме Борцулићу каже: 0377    »Дај ми, брате, изун и сејиза, 0378    И зекана коња од мејдана, 0379    Да ме спрати у Макарје равно, 0380    А да слуша по Макарју равну, 0381    Шта ћ’ о вама Власи говорити.« 0382    Он јој изун даде и зекана. 0383    Омер добра узјаха хајвана, 0384    А за њиме тридесет пандура. 0385    Куд год иде, у Макарје сиђе, 0386    Свијем сватим’ јафте и ливаде, 0387    Кутагићу јафте не имаде; 0388    На капији ноге прекрстио, 0389    А сам себи ватру наложио. 0390    Акшам паде, конак чинише, 0391    Јафта паде Блажевић Омера, 0392    Да дјевојци стоји на нобету. 0393    Уведоше у ђердек сердара, 0394    Он дјевојци добар вече дава, 0395    Дјевојка му вече прихватила. 0396    Он јој златном чашом наздравио: 0397    »Да си, моја здраво госпојице, 0398    И у моје и у твоје здравље, 0399    Не у здравље Блажевић-Омера, 0400    Што је тебе мени опремио 0401    Обљубљену и омиловану, 0402    Обгрљену и опогањену.« 0403    И дјевојци златна чаша дође: 0404    »Ни у моје, ни у твоје здравље, 0405    Већ у здравље оног серхатлије, 0406    Што нам стоји вратим’ на нобету, 0407    Што нам ситну караулу чува.« 0408    Од себе јој силе ударио, 0409    Пуче б’јело т’јело у дјевојке, 0410    Крвца зали лијепу дјевојку. 0411    За очи се цура ухватила, 0412    Док одајска полетјеше врата – 0413    Сину сабља, полетје му глава, 0414    Па његову пороби одају, 0415    И његово благо понијеше, 0416    И два коња избави дјевојка, 0417    А вранчића и коња зеленка, 0418    Па отале граду на капију. 0419    Избудише Нука и пандуре, 0420    Ударише по башчам’ пандури, 0421    По башчама и башчалуцима. 0422    Кад поспало пет стотин’ сватова, 0423    Све поклаше Турци Крајишници, 0424    А сватовске коње изабраше, 0425    Побјегоше гором у планину. 0426    Куд год иде, у Канижу сиђе, 0427    Те одмори себе и пандуре, 0428    Док ево ти четири делије: 0429    »Блажевићу, везијер те тражи, 0430    Да му водиш на руку дјевојку!« 0431    А он скочи на ноге од тала, 0432    Сабљу паше, ћурак огрташе, 0433    А на ноге кајсар, јеменије, 0434    Па ето га пашину дивну. 0435    Бир изиђе, паши селам дава. 0436    »Кам’ дјевојка, размину те глава?« – 0437    »Ено ми је, гдје је гледа мајка.« 0438    Сину сабља, а полетје глава, 0439    Посијече Омер везијера. 0440    Састале се аге Будимлије, 0441    Састали се млади Канижани 0442    Они итлак-бујрунтију пишу, 0443    Да се цару моле за Омера, 0444    Све му пишу, што ј’ радио везир. 0445    Од цара им ситан ферман дође: 0446    »Чуј газијо, Блажевић-Омере, 0447    За се узми златнокосу Ружу, 0448    А метните у Будим везира, 0449    Прет промјене дванаест година.« 0450    Кад им ферман до Будима дође, 0451    Узе Омер златнокосу за се, 0452    Ожени се лијепом дјевојком, 0453    Ожени се, пилав пропратио, 0454    Саставише аге Будимљане, 0455    Саставише младе Канижане, 0456    Да турају у Будим везира, 0457    Па метнуше Хасан-паћу Ћоса, 0458    А даиџу Блажевић-Омера, 0459    Нек је везир дванаест година, 0460    Да га нико за што не упита. 0461    Везир сиђе дванаест година, 0462    А Блажевић у Канижи граду. 0463    Док је везир био у Будиму, 0464    Док је био, баш је добро био. 0465    А Блажевић у Кара-Канижи 0466    Вазда држа по тридес’т момака, 0467    И пред њима Куртагића Нука.